Među mnogobrojnim dnevnicima i hronikama o strahotama koncentracionih logora, ovaj roman izdvaja se kao prvi pokušaj kod nas da se kroz činjenice užasa zaroni duboko pod površinu zbivanja i da se pronađu uzroci i koreni. Pored samog života petnaestogodišnjeg dečaka u logoru smrti, njegovo drugarstvo sa Francuzima i Česima i njegovo slučajno prijateljstvo sa najstrašnijim čovekom u logoru, kapoom Valterom, širom otvara pred čitaocem komplikovani svet ljudskih odnosa. Logor kod Ivanjija nije tema sama za sebe, već prvenstveno služi kao pozadina pred kojom se ljudske i neljudske crte karaktera njegovih junaka naročito plastično ističu.