Černobiljska molitva

Pročitala sam je za par dana, ali sam pod snažnim utiskom već danima. Jezivo! Prestrašna istina o onome što se dogodilo, ljudskom greškom, ali čije su posledice mnogostruke, nesagledive, između ostalog i zbog večnog cenzurisanja pravih informacija od strane KP, zataškavanja istine i obmanjivanja javnosti. Oduvek sam smatrala da su Rusi i ostale nacije bivšeg SSSR-a jedan zaista napaćen, nesrećan i nadasve postradao narod, golgotom prokužen... pravi duhovni narod, sličan nama, ali daleko više stradalnički, toliko da je to postalo deo njihove kolektivne svesti od koje ne mogu pobeći! I ova knjiga, nažalost, to dokazuje.

Od svih utisaka koje sam stavila, možda mi ovo "jeziva" najbolje opisuje knjigu..potresna svedočanstva..nismo uopšte svesni te katastrofe i koliko smo srećni..ostaje nada da će nekad neko odgovarati za ovaj zločin prema svom, nedužnom narodu.

Od svog postanka ljudske zajednice suočavale su se sa raznovrsnim katastrofama za koje nije postojalo racionalno objašnjenje, što je onemogućavalo njihovu prevenciju
i adekvatno reagovanje na iste.

Šta je katastrofa i šta se pod tim pojmom podrazumeva? Definicija katastrofe, zavisno
od izvora je: „Katastrofa je strašna nepogoda ilinesreća koja dovodi do gubitka života velikog broja ljudi i uzrokuje velika materijalna razaranja“. Tako su sinonimi za reč katastrofa:
koban, kataklizma, nesreća, drama...

Takozvana Černobiljska katastrofa, nuklearna nesreća, dogodila se 26. aprila 1986. godine u nukleranoj elektrani Lenjin u blizini grada Pripjat u Ukrajini, tadašnjem SSSR-u. Smatra se najvećom ekološkom katastrofom u istoriji nuklearne energije.

Prva eksplozija na četvrtom reaktoru je prouzrokovala dalje eksplozije koje su bile praćene oslobađanjem velike količine radioaktivnog otpada u atmosferu. Radioaktivni oblaci prekrili su gotovo celu Evropu. Iz oblasti je evakuisano preko 100.000 stanovnika. Pripjat je danas napušten i nalazi se u centru zabranjene zone.

Upravo ovaj događaj je glavna tema knjige "Černobiljska molitva - hronika budućnosti" Svetlane Aleksijevič.

Katastrofa je nedovoljno jaka reč koja opisuje ono što se tada dogodilo. Čitajući ovu knjigu stiče se utisak da su redovi pred čitaocima o nekoj postapokaliptičnoj priči s tim što su, na nesreću, više nego stvarni.
Ovo književno delo žanrovski se svrstava kategoriju romana oratorijuma, sabornog romana. Ovo je roman u kojem jedan narod, kroz mnoga usta, priča priču o sebi. Opisuje košmar iz kojeg nikako da se probudi.

"Pišem i skupljam svakodnevna osećanja, misli i reči. Pokušavam da otkrijem život duše. Život običnog dana, običnih ljudi. Ovde je sve neobično: i događaj, i ljudi, koji su se privikavali na novi prostor. Černobilj za njih nije metafora, nije simbol, on je njihov dom. Koliko puta je umetnost imala probu apokalipse, predlagala razne verzije kraja sveta, ali sada tačno znamo da je život kudikamo fantastičniji."

Ovo je knjiga koja govori o tragediji koja pogađa čitavo čovečanstvo. Tiče se cele planete, a ne samo Černobilja. Ljudi se osećali kao da su u ratu. Samo što neprijatelja nisu mogli da vide. Govorili su im da ih zemlja, povrće, vode, sve oko njih ubija. Kako se boriti protiv neprijatelja kojeg ne vidimo? Kako ratovati bez rata? Niko ne želi rat, a svi o njemu pričaju. Gde je neprijatelj?

Danas se isto borimo protiv nevidljivog neprijatelja. Distanca. Izolacija. Virus. Karantin. Reči koje odzvanjaju danima. Černobilj u novom ruhu. Nove trupe nevidljivog neprijatelja.

"I ekstremnim situacijama čovek u suštini nije onaj čovek o kojem se piše u knjigama. Čoveka kakav je u knjigama ja nisam sreo. Sve je suprotno."

Intervjui, svedočanstva, ispovesti u ovoj knjizi idu u krajnosti, i još dalje. Neshvatljive su. Teraju čitaoca da se zamisli... Kako svi ti ljudi, nakon više od 30 godina žive sa nepravdom koja ih je zadesila. Jer to je nepravda, tragičan splet okolnosti, zla sudbina... Ko god da je kriv, ljudski faktor, splet okolnosti, nevažno... Nije fer. Nije pošteno. Prema malom čoveku. Prema detetu. Prema prirodi. Prema životinjama. Prema bakama i dekama. Prema životu.

"Kada govorimo o prošlosti, ili o budućnosti, mi u te reči unosimo predstavu o vremenu, ali Černobilj je, pre svega, katastrofa vremena."

Priče koje su ispisane unutar ovih korica su pune patnje, užasa, straha, neverice, ali i besa. I pitanja bez odgovora: Zašto?

Novinarski precizno beleži „tople ljudske priče“. Štaviše, ovde Aleksijevič ljudsku dušu prenosi na papir.

Izuzetno potresna svjedocanstva prezivjelih. Dok citas knjigu istovremeno se u tebi mijesa osjecaj tuge i bijesa,a ta osjecanja ostaju i nakon sto procitate knjigu. Knjiga ima neprocjenjivu vrijednost i trebalo bi je uvesti kao obaveznu literaturu u srednje skole i fakultete.

Odlicna knjiga!

Bože, šta reći a ne zaplakati....

⭐⭐⭐

Knjiga puna emocija i sećanja

Teška knjiga, potresna. 😥