sr
Books
Nebojša Jovanović

Beogradski jevreji

  • Filip Gajinцитируетв прошлом году
    Srbiji 1834. godine, Jevreja je bilo oko dve hiljade, od kojih u Beogradu manje od hiljadu petsto duša.
  • Filip Gajinцитируетв прошлом году
    … I onaj črez koga se takove pare do čaršije provuku, bez svakog izjatija, olovom [će] zaliven biti“).46
    Zatim, iza „ovdašnjih“, kako su voleli da se nazivaju stalno nastanjeni beogradski Jevreji, vredi spomenuti tzv. strance, privremeno nastanjene, putujuće trgovce i majstore koji su se po starom običaju za duže nastanjivali tek ako bi im krenuo posao.
    Najposle, izdvajali su se bogati jevrejski trgovci kao ekonomski najuticajniji faktor u zemlji posle 1815. godine. Nekolicina njih, pravih veletrgovaca, imala je jake poslovne veze širom Evrope. I ranije, pod turskom vlašću, oni su predstavljali glavne nosioce evropske kulture za Beograd i Srbiju.47 Jedan od najuglednijih, Hajim Behor David (sin pomenutog Izrailja Hajima, bivšeg predsednika opštine, koji je zbog prijateljstva sa Srbima pobegao 1813. godine), bio je lični poverenik kneza Miloša. Kao trgovac, menjač i vezirov liferant obogatio se, tako da je postao najimućniji među svojim sunarodnicima. Za svog tajnog liferanta uzeo ga je i knez Miloš i od milja ga nazvao Davi/d/če, ili Davičo.48 Bio je sa njim u stalnoj prepisci. Turci, međutim, nisu sumnjali u svog liferanta; kod njih je uživao poverenje i od njega se ništa nije krilo ni u gradu ni u vezirovom konaku. Za to vreme on je obavljao najdiskretnije poslove za kneza, liferujući sa strane velike količine oružja i municije za novu srpsku vojsku. Jednom prilikom, početkom 1835. godine, kad je novi beogradski vezir Jusuf-paša pozvao kneza „na dogovor“ nameravajući da ga smakne, Hajim je, nemajući drugog načina, ispred svoje menjačke radnje (kod gostionice Grčka kraljica) istrčao pred njega na ulicu i razotkrio klopku! Spasavajući knezu život odao je sebe i zbog toga je što pre morao napustiti Beograd.
  • Filip Gajinцитируетв прошлом году
    … I onaj črez koga se takove pare do čaršije provuku, bez svakog izjatija, olovom [će] zaliven biti“).46
  • Filip Gajinцитируетв прошлом году
    44 Ali godinu dana kasnije solidarno su se oduprli plaćanju danka, smatrajući da je na njih razrezano više nego na druge; pošto to nije bilo tačno, izazvali su knežev bes i čak pedesetorica Jevreja su završili u pritvoru!45
  • Filip Gajinцитируетв прошлом году
    U oktobru 1834. godine tužili su se knezu Milošu na Upravu varoši Beograda da se od njih naplaćuje porez na vrlo strog način i molili za čovečnije postupanje. Knez je odmah naredio da se sa njima ne sme postupati grubo.44
  • Filip Gajinцитируетв прошлом году
    Kao što su tada bili lojalni turski podanici, tako su se i od 1815. prilagođavali novim prilikama. Trudili su se da u političkim događajima ne uzimaju nikakvog učešća i da se uvek drže one strane od koje su očekivali sigurniju zaštitu i, kako zaključuje Tihomir R. Đorđević, veću korist.40
  • Filip Gajinцитируетв прошлом году
    Tek nakon Drugog ustanka 1815. i stvaranja poluautonomne Srbije Miloša Obrenovića, Jevrejska mahala je ponovo oživela zahvaljujući brojnim doseljenicima iz Sofije, Bitolja, Bukurešta i Rusije i povratnicima iz progonstva.
  • Filip Gajinцитируетв прошлом году
    U jednom zapisu provlači se mišljenje da su Srbi bili kivni na Jevreje više „zbog varanja u trgovini negoli zbog zakona (vere)“ i da su ih zbog toga sinodalnim zaključkom proterali ne samo iz grada nego iz cele zemlje, a da su se nakon toga ovi razišli po Sremu i po Bosni.35 S obzirom na to da su pre toga, zajedno
  • Filip Gajinцитируетв прошлом году
    Vređani i zapostavljani, jedni na jedan, drugi na drugi način, možda su prvi put osetili izvesnu bliskost i potrebu za uzajamnim pomaganjem (najviše novčanim) u nevolji, koja će kasnije doneti više rezultata, a s tim i laganu sumnjičavost i zahlađenje stava turskih poglavara prema Jevrejima kad se od 1739. godine budu vratili u Beograd
  • Filip Gajinцитируетв прошлом году
    Uz postojanje svih strogih odredaba i zabrana, Jevreji su ipak imali i jednu srećnu okolnost: najuticajniji čovek kod tadašnjeg upravnika Srbije, princa Aleksandra Virtemberškog bio je njegov finansijski savetnik, izvesni Sampson
fb2epub
Перетащите файлы сюда, не более 5 за один раз