Oštri predmeti

Od sveg onog mleka, svinjetine i govedine kojima su ih hranili od ranog detinjstva. Od sveg onog viška hormona koje stavljamo u svoju stoku. Uskoro će i deca u jaslama da imaju sise.

Ja sam ovde, rekla sam i te reči su zvučale neverovatno utešno. Kad se uspaničim, izgovorim ih sebi naglas. Ja sam ovde. Obično nemam osećaj da jesam. Osećam se kao da bi me topli vetrić mogao oduvati i da bih mogla zauvek da nestanem, a iza mene ne bi ostao ni komadić nokta.

Ponekad pomislim da u svakoj ženi čuči bolest, čeka pravi trenutak da procveta. Celog života poznavala sam toliko bolesnih žena. Žena s hroničnim bolovima, u kojima se večito razvijaju boljke. Žene sa oboljenjima. Jeste, muškarcima pucaju kosti, imaju bolna leđa, pokoju operaciju, izvade krajnik, ugrade blistavi plastični kuk. Žene izgore. Nije ni čudo s obzirom na to koliko je ženino telo u prometu. Tamponi i spekulumi. Kurčevi, prsti, vibratori i ostalo, među noge, otpozadi, u usta. Muškarci vole da trpaju svašta u žene, zar ne? Krastavce i banane i flaše, nisku perli, marker, pesnicu. Jednom je jedan tip hteo da ugura voki-toki u mene. Odbila sam.

Ponekad pomislim da u svakoj ženi čuči bolest, čeka pravi trenutak da procveta. Celog života poznavala sam toliko bolesnih žena. Žena s hroničnim bolovima, u kojima se večito razvijaju boljke. Žene sa oboljenjima. Jeste, muškarcima pucaju kosti, imaju bolna leđa, pokoju operaciju, izvade krajnik, ugrade blistavi plastični kuk. Žene izgore. Nije ni čudo s obzirom na to koliko je ženino telo u prometu. Tamponi i spekulumi. Kurčevi, prsti, vibratori i ostalo, među noge, otpozadi, u usta. Muškarci vole da trpaju svašta u žene, zar ne? Krastavce i banane i flaše, nisku perli, marker, pesnicu. Jednom je jedan tip hteo da ugura voki-toki u mene. Odbila sam.

Obično ne volim tipove kao što je Ričard, one koji su od rođenja imali sve: izgled, šarm, pamet, verovatno i novac. Takvi muškarci mi nikad nisu bili mnogo zanimljivi; falilo im je oštrine i obično su bili kukavice. Instinktivno su bežali od svake situacije koja bi mogla da bude neprijatna ili nezgodna.

„Imati unutrašnje konflikte znači da možeš da živiš besmislenim, površnim životom a da ne priznaš da si besmislena, površna osoba.“

Nemoguće je takmičiti se s mrtvima.

Odlučila sam da krenem pravo u policijsku stanicu. Čučala je na jednom kraju Glavne ulice koja je, kako joj i ime kaže, glavna ulica u Vind Gapu. U Glavnoj ulici naći ćete kozmetički salon i gvožđarsku radnju, dućan koji se zove Dućan i biblioteku sa dvanaest polica. Naći ćete prodavnicu odeće nazvanu Kendine krpice, u kojoj možete da kupite džempere, rolke i dukserice na kojima su odštampane patke i škole. Pristojne žene u Vind Gapu većinom su učiteljice ili majke ili rade na mestima poput Kendinih krpica. Za nekoliko godina možda ćete zateći Starbaks, koji će doneti gradu ono za čim žudi: upakovanu, odobrenu, popularnu trendovitost. Zasad, međutim, tu je samo jeftini restoran koji drži porodica čijeg se imena ne sećam.

Ričard je želeo da ga odvedem na sva tajna mesta u gradu, zakutke za koje samo meštani znaju. Mesta gde se ljudi sastaju da se krešu ili puše travu, gde tinejdžeri piju ili ljudi dolaze da sede sami i prokljuve gde su u životu omanuli. Svakom u jednom trenutku život iskoči iz šina.

Imajući u vidu moje današnje sklonosti, radije bih stavila fotografiju žene Vorena Hardinga, „Vojvotkinje“, koja je u malu crvenu beležnicu zapisivala i najmanju uvredu i u skladu s tim se svetila.