Na kraju je došao do Bašte želje, najmanje, koja je najviše od svih ličila na dragulj. A tu je, usamljen na širokom obodu fontane, u belo odeven, u tišini sedeo Muzafar, kao što je unapred bilo dogovoreno.
Ibn Kajran se poklonio dok je još stajao ispod luka – duboko ukorenjena navika. Slepi starac nije mogao da vidi taj znak poštovanja. Potom je krenuo napred, samouvereno koračajući stazom koja vodi do fontane.