Za sedmi ro-
đendan, kupili su mi hrčka kog sam nesvesno ubio. Stavio sam mu previše hrane, da ne bude gladan. „Stiv je pukao, Jakša“, sećam se maminih reči. Sada mi je to pomalo smešno, ali tada sam plakao satima. „Pukao je od muke?“, upitao sam mamu jer je ona često govorila kako će pući od muke. Trogodišnjem detetu nije najjasnije ni šta je tačno muka, ali znao sam da je nešto gorko. Često mi je bilo muka od sirupa, a zapravo su me ubeđivali da ga pijem kako mi ne bi bilo muka. Znači, moraš da preživiš veliku muku da ti ne bi bilo muka. „Gutaj, hajde“, govorio je tata. Njemu je bilo muka kad se ukakim. „Presvuci ga, ja ne mogu, muka mi je.“ Baki je bilo muka, kako je govorila,
„na nervnoj bazi“. Dedi je bilo muka od babe. Uglavnom, svi smo imali neku muku. Zašto deda ili baba nisu pukli od muke?
Oni su stariji, Stiv je još uvek bio mali.