Zvuci iz podmornice

Otkad znam za sebe, gutao sam stvari koje bi vodile u dublji sukob. Stvari na koje nisam mogao da utičem. Ili one na koje jesam, ali uz velike unutrašnje lomove.

Istina o odnosu dvoje ljudi nikad nije jednostavna, a njena verzija je upravo to – jedan od mogućih načina interpretacije oko koga ne treba nadalje da lupam glavu, razmišljao sam

Želim da doprem do, koliko je moguće, istinite slike o odnosima u mojoj porodici. Stoga pažljivo odmeravam čvrstinu uslovnih činjenica, potencijalnih žarišta samoobmane, pre nego što ih uzidam u svoju verziju naše prošlosti; klonim se njihovog preslaganja koje bi mi išlo u korist, pa i po cenu konzistentnosti. Život je pun protivrečnosti, poštena priča ne može biti očišćena od njih

Jaz između reči i unutrašnjih doživljaja, trapavih rečenica i bistrine predstava koje sam hteo da u njih prenesem bio je ogroman.

Očiju prikovanih na žar cigarete, odvratio sam da se po mom mišljenju u ženidbenoudadbene poduhvate, sada i ovde, upuštaju ili preterani optimisti ili glupaci.

umotvorina. Sve srećne porodice nalikuju jedna drugoj, dok je svaka nesrećna na svoj način; otprilike tako glasi. Čudo jedno koliko se ta rečenica bezupitno navodi kao neosporna mudrost, uprkos netačnosti koja bode oči. Ako je istinit prvi deo iskaza, isto bi moralo da važi i za nesrećne porodice. Zašto je, onda, Tolstoj prenebregao notornu iskustvenu činjenicu da su oba stanja za svakog čoveka neponovljiva, jedinstvena kao otisci prstiju? Po mom mišljenju, ovom rečenicom čitaocima je na jezgrovit način saopštio da je sreća, kojoj u životu svi stremimo, kao sirovina za umetničku preradu jednostavno – dosadna. Što stoji. Patnja, neprijatni i raznorazni uvrnuti događaji predstavljaju sočno meso priče u koje se zarivaju zubi znatiželje. Tuđa sreća može izmamiti blagonaklon, setan osmeh ili zavist; prilično praznjikave emocije u poređenju sa katarzičnim efektom tragedije koja nam omogućava da s bezbedne razdaljine saučestvujemo u jadima junaka. Samilost i saosećanje koje tada obilato lučimo ništa nas ne koštaju, a zauzvrat stvaraju u krajnjem ishodu prijatan utisak da smo se kroz empatiju uzvisili. Stoga se mudri autori klone naširokog prikaza sreće. Eventualno se odluče za happy end, po pravilu sklepan navrat-nanos, i slêdeći oproban obrazac iz bajki izostavljaju dalje elaboriranje

Nije se radilo samo o neospornoj ekonomskoj oskudici, već o sistematskom uništenju javnog morala. To nas je pretvorilo u ružno siromašne, nesolidarne i zle. Ovde je osećaj za dobar ukus diktirao ljudski šljam

Upoznao sam te ovakvu, i prihvatio bez ostatka. Idemo dalje od te tačke. Ne može se voziti napred ako nam je pogled stalno prikovan za retrovizor

svako se s tugom nosi kako najbolje ume, tu pravila ne postoje

Jedan je filozof rekao: pakao su drugi. Ne; pakao je naša savest. Pakao je doživotno se vrteti u začaranom krugu uzaludno pokajničkih misli