Pade joj tad na pamet bogohulna misao da, kako god bilo, i nije toliko važno da li će momak ostati u životu ili će umreti. Sve će ostati uglavnom isto. Duboka tuga, možda i gorko kajanje, nežne uspomene, a život ide dalje, i sve to znači sve manje i manje kako oni što su ga voleli stare i umiru, sve dok ne dođe i taj čas kad ne znače više ništa. Religije, moralna ustrojstva, uključujući i njene vlastite – sve su to samo vrhovi jednog gusto zbijenog planinskog lanca posmatranog s velike razdaljine, ne mnogo višeg, niti značajnijeg i istini bližeg od ma kog drugog. Šta tu ko ima da sudi?