Nana

Nana pak, koja je govorila da je pregladnela, navali na rotkvice koje je grickala bez hleba.

Dva dugačka topla stupca sa duhovitom pakošću prema umetnici, sa neodoljivim divljenjem prema ženi.

ona se zavuče u toplu postelju, meko i lenjo kao zimogrožljiva mačka.

Sad treba otvoriti oči, jer muškarcima je samo do zadovoljstva.

Njena prkosna ćud kvarila joj je zadovoljstvo od jučerašnjeg uspeha. Pa kad čovek pomisli da među svima tim ljudima koji su joj juče pljeskali nema nijednog da joj da tri stotine franaka. A i ne može se novac tek tako primiti.

Nana je bila naga, mirna i drska, svesna svemoći svoga tela. Bila je obavljena samo tankim velom: njena obla ramena, njena amazonska bista sa prsima čvrsto uzdignutim kao naperena koplja, njeni široki kukovi koji su se njihali sa nasladom, njene butine debele plavuše, celo njeno telo naziralo se pod tom providnom tkaninom kao kroz belu penu. To je bila Venera koja se rađa iz talasa i kojoj je jedina odeća njena duga kosa. Kad Nana podiže ruke, na svetlosti rampe videle su se zlatne dlačice ispod pazuha. Nije bilo pljeskanja. Niko se nije smejao, lica gospode bila su ozbiljna, zategnuta, nos ušiljen, usta suva, bez pljuvačke. Kao da je dunuo neki vetar, blag, potmuo, pun pretnje. Odjednom se u tom detetu pojavljivala nemirna žena koja je donosila ludilo svog pola i otkrivala nedostižnost želje. Nana se još smešila, ali oštrim osmehom aždaje koja guta ljude.

Ova nova krupna devojka, što se pljeskala po butinama, kokotala kao kokoška, širila je oko sebe miris života, onu žensku svemoć kojom se publika opija

To ime imalo je u sebi nečeg maznog, nečeg odveć intimnog i zgodnog za sva usta

je jednoj ženi potrebno da ume pevati i glumiti? Ah, dečko moj, ti si suviše glup… Nana ima nešto drugo, dovraga! Nešto što zamenjuje sve.

Iako ni stasom ni pojavom nije odgovarala ulozi, mršava i crna, simpatično ružna kao pariski mangup, izgledala je krasno kao ruglo klasične boginje.