Kockar

Још док бих прилазио коцкарској дворани, две просторије испред ње, чим бих само зачуо звецкање пресипаног новца – почињао бих сав да се тресем.

А бароница је наставила просто да плива право на мене.

– Madame la baronne – проговорих посебно гласно, одсецајући сваку реч – ј’ai l’honneur d’être votre esclave.

Отисак њене стопе је узак и издужен – мучитељски. Баш мучитељски. Коса с риђим преливом. Очи – праве мачје, али како охоло и надмено уме њима да гледа.

И не схватам, не схватам шта је у њој лепо! Уосталом, да је лепа, лепа је; чини се да је лепа. Јер и друге доводи до лудила. Висока и витка.

И колико вике, буке, граје и галаме! И каква само збрка, размирице, глупост и ругоба, а свему сам узрок – ја.

колико вике, буке, граје и галаме! И каква само збрка, размирице, глупост и ругоба, а свему сам узрок – ја.

Одиста, човек воли да види свог најбољег пријатеља пониженог пред собом; пријатељство се већим делом и заснива на понижењу: то је стара истина, коју сви паметни људи знају. Али у овом случају, дајем вам реч, искрено ми је драго што нисте клонули духом

Клели сте се да бисте скочили са Шлангенберга; клели сте се како сте спремни да убијете ако заповедим. Уместо свих тих убистава и трагедија, желим само да се насмејем. Крећите, без поговора! Хоћу да видим како ће вас барон избити штапом.

Таквим погледом она ме уздиже до себе. И колико год да је био ружан, колико год да је био невероватан наш разговор, моје срце је уздрхтало.

Иди у пропаст, а ја ћу остати по страни.“ У тим речима било је нечег толико циничног и отвореног да је, по мени, то било ипак превише.