Kockar

Још док бих прилазио коцкарској дворани, две просторије испред ње, чим бих само зачуо звецкање пресипаног новца – почињао бих сав да се тресем.

Де, лажеш, лажеш; само не мисли да се ја љутим. Брига ме за то; il faut que jeunesse se passe.94 Нећеш га ваљда отерати, ако је био овде пре мене и ако га волиш. Само му немој и новац давати, чујеш?

Шампањцу сам почео да прибегавам веома често јер су ме све време мориле туга и највећа досада. Живео сам у најбуржоаскијој и најмеркантилнијој средини, где се сваки новчић пребројава и одмерава.

Ah, vil esclave,80 А знаш ли ти да је један месец тог живота бољи но цео твој век? Један месец et après le déluge? Mais tu ne peux pas comprendre, va!81 Чисти се, иди, ти и ниси за то! Ah, que fais-tu?82

Passe – то је низ бројева од деветнаест, закључно до тридесет шест. А први низ, од један до осамнаест закључно, зове се manque; али шта је мене за то брига? Ја нисам предвиђао, чак нисам ни чуо на коме се броју задржао последњи круг, нити сам се за то занимао, почињући игру, као што би учинио сваки играч који макар мало води рачуна о себи.

Па добро, зар ти лично хоћеш да ја од тебе одем том Енглезу? – проговори она, гледајући ми продорним погледом у очи и горко се осмехујући. Први пут у животу казала ми је ти.

Ако долазим, онда долазим сва. То ми је навика. Одмах ћете то видети; упалите свећу.

Седим у овом туробном градићу – о, како су туробни ти мали немачки градови – и, уместо да размислим о предстојећем кораку, живим под утицајем недавно минулих осећања, под утицајем свежих сећања, под утицајем целокупног оног недавног вихора који ме је тада бацио у тај ковитлац, и опет ме некуд избацио.

да нисам ја тада померио памећу и можда за све то време седео негде у лудници, а можда још и сад у њој седим тако да ми се све оно причинило и још увек ми се само причињава…“

Пази само да не испадне зло, разумеш? Ти си паметна девојка; било би ми жао.