Jednostavne priče

Kada glava kuće nije kako treba, ne mogu ni ukućani da budu u redu.

Grad se jutros probudio rano i nekako nervozno. Trgnuo se kao da je loše spavao, a onda stresao sa svojih pleća noćni mir koji je doskora vladao nad vodama dve reke koje su poput zimskog šala opasivale grad. Zora se hitro dovlačila vodom i neprimetno pela uz kamenom ozidani kej, kao izveštaj o vodostaju, kao podmukla bolest. Onda je svetlost ovladala prostorom.

To je Srbija. Da bi se produžio život, smrt je ismevana na sva usta.

Zna da će uskoro otići. Da će je izgubiti zauvek. Ona mu se već migolji iz ruku, kao riba, kad taman misliš da si je dobio a ona se samo praćakne repom i opet je svoja. Što je više steže, pre će mu pobeći.

Čovek se poznaje po načinu kako odlazi na onaj svet. Po tome da li je za sobom ostavio čiste račune i čiste odnose s ljudima, ili nije.

Kada glava kuće nije kako treba, ne mogu ni ukućani da budu u redu.