Grad se jutros probudio rano i nekako nervozno. Trgnuo se kao da je loše spavao, a onda stresao sa svojih pleća noćni mir koji je doskora vladao nad vodama dve reke koje su poput zimskog šala opasivale grad. Zora se hitro dovlačila vodom i neprimetno pela uz kamenom ozidani kej, kao izveštaj o vodostaju, kao podmukla bolest. Onda je svetlost ovladala prostorom.