Carstvo oluja

Znao je da parovi koji su svesni međusobne veze ne mogu podneti da naškode jedno drugome

„Život na drumu nije mnogo bolji“, odvratio je Nik.

„Ah“, ubacila se Marion, „ali nije li? Život pun neba koje se prostire unedogled i beskrajnih drumova, lutanja kud god te vetar nosi, bez pokoravanja ikome i ičemu? Život pun slobode?“ Odmahnula je glavom. „Šta bih više mogla da tražim nego da ne živim u kavezima?“

Ovaj rat se neće dobiti osmesima i pristojnim ponašanjem.

Dobiće ga žena koja je voljna da se kocka čitavim ostrvom krcatim žiteljima kako bi dobila ono što je potrebno da ih sve spase. Žena čiji su prijatelji jednako voljni da je prate, da sebi pocepaju duše u prnje samo ako to znači da će spasti veće stanovništvo. Znaju koliko je teško breme života ljudi koji sada paniče oko njih ako se ispostavi da su se olako kockali i pogrešili. Elin možda to i najbolje zna.

Elin je potpuno luda, shvatio je Dorijan. Briljantna i opaka, ali luda.

I možda najveći i najnemilosrdniji lažov kojeg je u životu susreo.

Osetio je kako njeno zazivanje preleće svet. Osetio je oganj kako bruji spram njegove kože. Nije se moglo ni pomisliti da taj oganj pripada nekome drugom. I ni u kom slučaju se nije moglo pogrešiti pa pomisliti da je otišao bilo kud drugde osim pravo ka Bestragiji, gde će tamošnje vojne snage dobro znati kako postoji samo jedna osoba na ovom svetu koja na raspolaganju ima takav i toliki plamen, pa će otkriti da je ta magija potekla odavde.

Nije znao šta je to izazvalo, zašto je odabrala baš ovaj trenutak, ali…

Osećala se kao da bi mogla da spava nedelju dana. Ceo mesec.

„Kada budem našao tvoju babu, stajaću s druge strane te linije.“

Da je sve to bilo za Terasen. Za njih. Za bolji svet

Igrala je igru, kockala se i izgubila

Dobila je tako loše karte, s kojima je nemoguće igrati, ali Elin je ipak uspela da odigra dobru ruku. Poslednji put, odigrala je pametno

Snova i košmara otelotvorenje; tamna strana meseca