Zečevi su bežali svuda naokolo, i od svega.
I nebo je bilo ogromno, nikad veće.
I celo je moglo da se vidi, sa svih strana se dodirivalo sa tlom. Zemlja se mrvila pod nogama i čula se, i videla jasno, prava braon boja. Ogromna lepa ravnica kao najveći kuhinjski sto. Sto koji se lepi za nebo. Mogle su da se vide sitne crne tačkice kuća. Malo krupnije tamne fleke su bili raštrkani šumarci, razvučeni i niski. Prvi sprat zemlje su bili kukuruzi. Iznad njih vrane kao jednodnevne dlačice na bradi. Po sredini je ležao drum, spušten na zemlju kao štap, prav i mrtav, nepokretan.
Voda iz bunara je bila hladna. Zubi su boleli.