Ko je ubio Jovana Skerlića

Što su čitaoci nepismeniji, novine su tiražnije

Društvenim talogom vođe radikala su lako manipulisale, otvarale im vrata legalnog uspeha, „prali“ su ih kroz institucije i postavljali ih na položaje za koje ni lično ni stručno nisu bili sposobni, niti bi ih ikada u normalnim okolnostima dosegli. A odbacivali su sve one koji su tražili poštovanje zakona i civilizovani život bez korupcije. Preduzimljivi ljudi su onemogućavani na svaki način, sumnjičeni su, diskvalifikovani, pretvarali su ih u „pačavre“ organizovanom kampanjom tračevima po svojim tabloidima

Što su konzumenti nepismeniji, to su novine uspešnije, njima nepismeni više veruju.

U suštini prevara sa „pravima naroda“, jer to nisu prava za celi narod, već za „društveni talog samoprozvanih „narodnih predstavnika“ iz kojih se stvara radikalna stranačka klika koja profesionalno vodi borbu protivu oblikovanih moći kulture te masu stavlja pod starateljstvo izbornim pravom, slobodom štampe i terorom. Vođe sa revolverskim novinarstvom objavljuju svakog dana preko svojih piskarala šta je „istina“, oni se pretvaraju u profesionalne političare, oslobodioce i revolucionare, koji „planski uzgajaju zavist i pohlepu za tuđim vlasništvom“.

U njima saznajemo kako su postali, kako su se razvijali značajni ljudi. U njima vidimo njihove domete, njihova duhovna istraživanja i traganja, nemire i sumnje, njihova duhovna putovanja. Po biblioteci možemo da rekonstruišemo strukturu uma njenog vlasnika.

raskrinkao populističku demagogiju radikala i komunista o seljačkim i radničkim masama kao „utoci“ svih društvenih i državnih interesa i ciljeva.

I istaknuti ljudi nisu bili „dovršeni u ličnoj individualizaciji“.

Delirijum zavisti i mržnje širi se i uz nasilje cela struktura društva poravnava se sa nivoom gomile, proklamuju se „bratstvo i jednakost“ i sa tom parolom se narod izjednačava sa ruljom, sa odbačenima i nesposobnima.

Rulje su sastavljene od neradnika, pustolova i špekulanata, zločinaca i prostitutki, od zgubidana, propalica svake vrste i slaboumnih, a među njima ima i „tužnih sanjara koji snuju nekakve apstraktne ideale“. Njihova sloboda je sloboda od svih spona kulture, od svih formi i od svih onih ljudi „čiji način života oni u svom tupom besu smatraju nadmoćnim“.

Pravda je za Skerlića bila, obaveštava nas Klara, da inteligentni, daroviti radnici, puni vrlina, štedljivi, sa duhom inicijative, sa čvrstim i pravim karakterom, idu neminovno dalje, a ne oni koje Priroda nije darovala. Samo sa prvima društvo može napredovati, ovi drugi parazitiraju i ruše.