Londonski advokat po imenu Gabriel Džon Utterson istražuje čudne pojave. između njegovog starog prijatelja, dr Henryja Jekylla i zla Edvarda Hydea.
Kad bih se vratio sa ovih ekskurzija, često sam se zapazio u nečemu čudom u mojoj raznolikosti. Ovo poznato koje sam pozvao iz sopstvene duše i poslao sam da bi radio svoje zadovoljstvo, bio je sam po sebi maligni i zloban; svaki njegov čin i misao usredsređena na sebe; zadovoljstvo pijenja sa najboljom aviditošću od bilo kojeg stepena mučenja drugom; nepopustljiv kao čovek od kamena Henry Jekyll stajao je ponekad aghast prije dela Edward Hyide; ali situacija je bila drugačija od običnih zakona, i podmuklo je opušteno razumevanje savjesti. Uostalom, Hyde je i sam i Hyde bio kriv. Džekil nije bio gori; opet se probudio svojim dobrim kvalitetima koji su naizgled nepromenjeni; čak bi i hteo, gde je to bilo moguće, da ukloni zlo koje je učinio Hyde. Tako je njegova svest oskudna.
