Poneseni plimom

Možete li da volite nekoga kome ne verujete?“

„Nažalost, da.“

„Zbilja, mila, ali muškarci – njihov ukus je neobjašnjiv! Čak i najuravnoteženiji prave ponekad najneverovatnije gluposti!

Plime kod ljudskih poduzeća ima

Koja čoveka uspehu ponese

Ako se nje u bujanju dočepa;

A propusti li ovo, vodiće ga

Životni put kroz bedu i plićake.

Zabrodili smo sad i mi na takvo

Debelo more, pa za povoljnom

Moramo strujom, nećemo l’ da naš

Omane pothvat.

Vilijam Šekspir, Julije Cezar, IV čin, scena 3.

Džeremi Kloud gotovo kao da nije bio spreman da se okoristi nikakvim izgledima na poboljšanje svoje budućnosti.

Ono što neko zaista jeste postaje očigledno tek kad je stavljen na probu – to jest, u onom trenutku kad ili stanete na sopstvene noge ili padnete.“

Jutro je bilo divno, jedno od onih letnjih jutara usred proleća, blagoslovenih ipak svežinom kakva ne krasi letnje dane.

Životna tragedija je u tome što se ljudi ne menjaju.

„Plime kod ljudskih poduzeća ima

Koja čoveka uspehu ponese...“,

tiho odrecitova Poaro. „Da, plime nadolaze, ali dolaze zatim i oseke i mogu da te odvuku daleko na pučinu.“

„Upozorili smo ga, naravno, ali on nam reče: ’Skrati priču, čoveče, ja sam kockar, znam kad sam izgubio poslednje bacanje.’“

Nastojim da vam kažem ovo – ne može se znati kakva je neko ličnost dok se ne stavi na probu.