Oštrica brijača

Zar niste možda pomislili da je seoba duša istovremeno i objašnjenje i opravdanje za zlo na svetu? Ako su zla koja trpimo ishod naših greha iz prošlih života, onda možemo smireno da ih podnosimo nadajući se da će, ako u ovom životu budemo stremili vrlini, oni budući biti zlom manje ugrožavani. Lako je ipak čoveku da podnosi zlo koje snalazi njega samog, za to je potrebno samo malo muževnosti; nepodnošljivo je zlo koje snalazi druge, naizgled tako nezasluženo. Ako možete da ubedite sebe da je ono neizbežan ishod prošlosti, onda možete da sažaljevate, da učinite koliko možete da olakšate onom ko ga trpi, kao što i treba da učinite, ali ne možete da budete ogorčeni.“

Nama bi ženama život bio, jadnicama, još mnogo teži da nije te neverovatne muške taštine.“

’Gospodine Ašile’, na to ću ja njemu, ’ti si muškarac u cvetu snage, a niko bolje od mene ne zna kakvu strastvenu narav imaš. Lepo izgledaš, dostojanstveno se držiš. Imaš sve što jednoj ženi pričinjava zadovoljstvo; ukratko, mislim da je bolje da se ne izlažeš nikakvim iskušenjima

’Slušaj sad, mili moj, kad budeš dolazio u Pariz na sastanke svog odbora direktora, podrazumeva se da ću i ja ići s tobom. Nipošto te neću puštati na poverenje ovamo samog.’ ’Ne misliš valjda da bih ja u mojim godinama pravio gluposti’,

iz dugogodišnjeg iskustva znam da nema srećnog braka bez potpune vernosti s obe strane.“

ali brak je za ženu i dalje najunosnije zanimanje. Pošto je u pitanju bila

znam kakve sam tašte, protivrečne nade konačno razvejao svojim vestima. Imao sam neki nejasan pojam da je to što ga je viđala povremeno, što je bar znala da je on deo njenog sveta, bilo spona, koliko god tanušna, koju je ovaj njegov postupak konačno presekao i Izabela je sad znala da je zauvek napuštena. Pitao sam se kakvo je uzaludno

Hoćete li vrlo pažljivo da razmislite pre nego što se lišite svog sasvim skromnog imetka? Kad bez njega ostanete, ostali ste bez njega zauvek. Doći će možda vreme kad će vam novac biti preko potreban, za vas samog ili za nekoga drugog, i onda ćete gorko zažaliti što ste se poneli kao takva budala.“
Oči su mu se podrugljivo smeškale dok mi je odgovarao, ali nije ipak u njima bilo nikakve zlobe.
„Pridajete novcu više značaja nego ja.“
„Sasvim verovatno“, složio sam se oporo. „Znate, vi ste ga uvek imali, a ja nisam. Meni je pružio ono što cenim više nego gotovo išta drugo u životu – nezavisnost. Ne možete ni da zamislite kakav mi mir pruža pomisao da, ako hoću, mogu svakog živog da pošaljem dođavola.“

do čega osim do novca. Nama do novca nije stalo; čim ga imamo, mi ga i potrošimo, ponekad dobro, ponekad loše, ali ga potrošimo. Novac nam ništa ne znači, on je samo simbol uspeha. Mi smo najveći idealisti na svetu; ja, eto, mislim da smo samo kao svoj cilj postavili pogrešne ideale; ja lično mislim da je usavršavanje najviši ideal koji čovek može da postavi sebi.“

ža između potreba tela i potreba duha.“
„Indijci smatraju da upravo to mi na Zapadu nismo postigli. Svojim bezbrojnim izumima, svojim mašinama i fabrikama i svime što u njima proizvodimo, mi tragamo za srećom u materijalnim stvarima, misle oni, ali sreća ne leži u materijalnom, nego u duhovnom. Po mišljenju Indijaca, put koji smo mi odabrali vodi u propast.“
„A vaš je utisak da je Amerika odgovarajuće mesto da upražanjavate vrline koje ste mi pobrojali?“
„Ne znam zašto ne bi bila. Vi Evropljani ništa ne znate o Americi. Zbog toga što gomilamo velika bogatstva mislite da nam nije stalo ni