Izgubljena sestra

Retki su trenuci kad prvi put vidite nekog ko vas privlači. I u tom trenutku, sve je jednostavno. Ne mora se vaditi nikakav prtljag, ne mora se istraživati duša…“

imaju dugo pamćenje. I da se stare boli retko opraštaju i zaboravljaju, da se prenose s pokolenja na pokolenje.

kao da linije koje je povukao čovek išta mogu da promene, pomislila sam

Ako je suđeno da bude…“

„Onda će biti“,

Hrabrost je znati čega da se ne plašiš.

Pripisuje se Platonu

Šta god da se dogodi bilo kome od nas u našim malim životima, plima i oseka će se smenjivati, i tako će se nastaviti sve do trenutka kad naša planeta i sve na njoj prestanu da postoje.

„Zašto je onda važno ono što nam se događa u našim malim životima?“, promrmljala sam. „Zbog ljubavi“, odgovorila sam samoj sebi. „Zbog ljubavi

Šta bi bilo sa mojim životom kad bih sad skrenula levo umesto desno? Zar je ceo život jednostavno niz staza koje vijugaju i skreću, s povremenim raskrsnicama kad sudbina dozvoljava ljudskom biću da odluči o sopstvenoj sudbini…?

Zar je ceo život jednostavno niz staza koje vijugaju i skreću, s povremenim raskrsnicama kad sudbina dozvoljava ljudskom biću da odluči o sopstvenoj sudbini…?

Nada u rajsko naselje nakon teškog života na zemlji jeste mit koji je lako prodati sirotinji.

„Dobra vest je što sam, pošto sam živeo i radio u Engleskoj, pa na severu i na jugu Irske, nakon mnogo godina borbe sa identitetom, naročito za vreme Nereda, došao do svog ličnog – i veoma jednostavnog – zaključka: da to što jesi zavisi samo od jednoga, od toga da li si ili nisi čestito ljudsko biće.“