sr
Books
Стеван Сремац

Зона Замфирова

  • Milicaцитирует4 года назад
    Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају јер знају да их нико не зна где су. Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа. Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати. А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.
  • Aoцитируетв прошлом году
    Синоћ сам ти долазија,

    по азбашче пошетаја,

    алов јаглак изгубија.

    Ако ми га, драга, нађеш,

    опери га, прати ми га

    по чирака Спиридона! –

    Опрала би, драго моје!

    Ракли-сапун нестањује,

    бистра вода преса’њује,

    јаснол сунце на западу! –

    Опери га, драга моја!

    Твоје руке – ракли-сапун,

    твоје очи – два кладенца,

    твоје лице – јасно слунце!…
  • Aoцитируетв прошлом году
    Зелен зекир, драго моје!

    Што ми, драги, не долазиш?
  • Aoцитируетв прошлом году
    „у појење нема срам ни па срамување…“
  • enasredojevicцитирует2 года назад
    На шта су се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.

    Кроз уста истога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписало се. И само утолико уколико је код нас „свако чудо за три дана“, само утолико се мање и ређе говорило – говорило се и тумачило само онако као у први мах.

    Glava 18

  • enasredojevicцитирует2 года назад
    У овој приповеци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених. Дијалог није нимало пикантан, чак ни интересантан; а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, а камоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, или разговарају којешта.)

    Glava 10

  • enasredojevicцитирует2 года назад
    Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, тако рећи, већ пред ногама, него да их дражи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још непобеђено и неосвојено, што охола чела пркоси – тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је интересовало и дражило оно што равнодушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.
fb2epub
Перетащите файлы сюда, не более 5 за один раз