Ljubav se nosi u tri

Naučila sam da ubijem jednu sebe da bih drugu naučila!

Panično misli o prijateljstvu i pritom to preračunava – čas kao neku strašnu jednačinu, a ne ide joj matematika, čas kao na pijaci stavlja na kantar, pa razumevanje, kao krompire, i male usluge, kao jabuke, pakuje s jedne i s druge strane. Vaga preteže.

EJMI:

Zašto sve mora da bude toliko komplikovano?

GREJS:

Zato što si i ti.

Izgledaš kao muška verzija mene, i sad ja nemam pojma da li si zapravo lep.

I think this is the beginning of a beautiful friendship.

... što je citat, naravno, iz Kazablanke. Trenutno izmešten iz svog konteksta.

Možda je tako i s prijateljstvima.

Možda nas ona uvek izmeste.

Mislim na tatu. Mislim na mamu. Mislim o tome kako se zovem i prezivam. Mislim o svojoj superveštini da od života napravim fikciju i ta mi osobina odjednom izgleda kao talenat. Ponavljam sebi kako sam lepa. Kako sam lepa, dobra i pametna. Ponavljam sebi to sve dok ne postane istina i dok me jedna lepa i pametna ne pogleda sa stakla izloga. Dobra transakcija.

Da li su ljubavni romani – kao takvi – ljubavi učinili ono što je pornografija učinila seksu,

Crveni karmin je poslednje uporište samopouzdanja

Moram da vratim poverenje u sebe da bih vratila poverenje u svet.

Povredu treba nositi na koži. Čekati da postane prelep ožiljak. Ili je staviti na vidno mesto, kao bedž. Bedž na kome piše da voliš svoju zmiju. Bedž na kome piše: „Nisam dobro, dobra sam!“ Bedž na kome piše: „Biću okej“. Hoću da svi znaju šta mi je!