bili smo bukvalno nekoliko centimetara udaljeni jedno od drugog.
Bila je to magnetska, neodoljiva privlačnost.
„Mogao bih po ceo dan da slušam kako pričaš“, rekao mi je iznenadivši me. „To mi je postala omiljena stvar.“
Oči su mu bile na mojim usnama.
Srce je htelo da mi iskoči iz grudi.
„Volela bih da te slušam kako pričaš ceo dan“, priznala sam mu. Bili smo tako bliski, tu na mom tremu, ne primećujući automobile ili ljude kako prolaze pored nas.
„Jednog dana ćeš zažaliti što si to rekla.“ Kejlov dah mi se raspršio po obrazima i vlažnim, čežnjivim usnama.
Usne su mu bile tako blizu mojih. Da li će me tim usnama orošenim pomorandžom iznenada poljubiti, ovde, sada?
Moja usta su molila njegova da mi se približe, da me dodirnu. Nikad ništa nisam želela toliko kao da me poljubi, ovde na tremu.
Da li će me poljubiti?
Njegove usne su ubrzo odgovorile na moje pitanje. Nagnuo se i svojim mekim usnama dodirnuo moje.