Hari ju je posmatrao pred oltarom. Bila je tako divna da su mu oči zasuzile. To zaista nije očekivao, nije očekivao da će biti baš toliko lepa. Dabome, Raheli Fauke je bela venčanica morala stajati odlično. Ali sopstvena reakcija ga je iznenadila. Dotad se uglavnom brinuo da se obred ne oduži i da sveštenik ne drži nadahnute i pobožne besede. Brinuo je da će, kao i uvek u takvim prilikama koje zahtevaju velike izlive osećanja, ostati imun, otupeo, hladan i pomalo razočaran posmatrač poplave tuđih emocija i vlastite suše. Ali rešio je da odglumi najbolje što ume. Ipak je, uostalom, on sam insistirao na venčanju u crkvi. A sada su mu se u uglovima očiju formirale suze, krupne, iskrene kapi slane vode. Trepnuo je, a Rahela ga je pogledala. Pravo u oči. Ali ne onim pogledom koji je govorio „sad sam te pogledala i svi svatovi znaju da sam te pogledala i zato se trudim da izgledam najsrećnije na svetu“.
Uputila mu je pogled saigrača.
Nekog ko kaže, pobedićemo – zajedno.