Ali to je bilo dobro, bol je uvek taj koji nas uči i menja. Ne sreća. Bol dovodi čoveka do tačke kad mora da shvati da je sve u njemu. I pobeda i poraz, i mrak i svetlost, i bes i radost, i mržnja, sve! To ili shvatiš ili se istopiš u jadu i više te nema. To je bila moja unutrašnja revolucija. Kad dugo boluješ i kad tvoja bolest preraste u doživotno stanje, onda razviješ saosećanje prema drugim ljudima koji pate. Verovao sam da ću na studijama pronaći lek za svoja pluća, a kad sam najzad shvatio da leka nema nego da je to stanje trajno, naučio sam da živim s tim i prkosim ograničenjima. Sve stvari u životu uvek su nečim uslovljene. Bori se, Hulija, bori se sa samom sobom.“