Kad mozak pravi gluposti

Prosečan čovek neće umeti, ako mu se vežu oči i zapuši nos, da po ukusu razlikuje jabuku od krompira.8 Očigledno, oči imaju mnogo veći uticaj na zapažanja koja mozak prima nego jezik, zato će izgled hrane u velikoj meri uticati na uživanje koje u njoj nalazimo, te otuda toliko truda koji se ulaže u serviranje po skupim restoranima

Zaustavite knjigu, silazim!
(Kako mozak uzrokuje morsku bolest)
Ljudi danas više nego ikad provode vreme sedeći. Fizički poslovi u velikoj meri su zamenjeni kancelarijskim. Automobili i druga prevozna sredstva omogućuju nam da putujemo sedeći. Internet nam omogućuje da gotovo ceo život provedemo sedeći, jer preko interneta možete da radite, obavljate novčane transakcije i kupujete.

Sve ovo ima i svoje loše strane. Opscene svote novca troše se na ergonomske kancelarijske stolice da se ljudi ne bi razboleli ili čak postali invalidi od prekomernog sedenja. Predugo sedenje u avionu može da ima i koban ishod usled tromboze unutrašnjih krvnih sudova. Može vam se učiniti čudno, ali premalo kretanja opasno je po zdravlje

Jeste li znali, na primer, da je pamćenje egotistično? Možda vi i mislite da je pamćenje tačan zapis onoga što vam se događalo ili onoga što ste naučili, ali nije, ono često izvrće i podešava informacije koje pohranjuje da biste vi izgledali bolje i lepše, kao kad ushićena mama priča kako je divan bio njen mali Timi na priredbi u vrtiću iako je Timi samo stajao i čačkao slinavi nosić.

Mozak se meša u gotovo svaku našu odluku o hrani. Čuli ste možda da uvek najpre zagrizu oči? Veliki deo našeg mozga, čak šezdeset pet posto, povezan je s vidom, a ne s ukusom

Ako vam je želudac pun, kako je uopšte fizički moguće da jedete još? U velikoj meri tako što vaš mozak donosi izvršnu odluku da ipak imate još mesta. Slatkoća je konkretna nagrada koju mozak i prepoznaje i želi (videti osmo poglavlje), zato potire saopštenje želuca koji javlja: „Nema više mesta.“ Nasuprot mučnini na moru i u automobilu, ovde kora velikog mozga odnosi prevagu nad reptilskim mozgom

Zadati rok je jedan od najčešćih načina da se nametne stres i poboljša ispunjavanje zadatka.

Recite nekome užasno napetom da se opusti pa da vidite šta će se desiti.

Slična proučavanja sa studentima pokazala su slične rezultate; kad bi studentima bilo rečeno da je inteligencija nepromenljiva, njihovi rezultati na testovima bili su slabiji, kad bi im bilo rečeno da je promenljiva, uspeh na testovima bio je bolji.

Možda je u ovome još jedan razlog što su visoki ljudi, sveukupno posmatrano, izgleda inteligentniji? Ako rano izrastete, ljudi prema vama postupaju kao da ste stariji pa vode s vama ozbiljnije razgovore i mozak u razvoju se prilagođava ovakvim očekivanjima. U svakom slučaju, vera u sebe očigledno je važna.

Postoje brojni društveni i kulturološki razlozi za antiintelektualizam; jedna od mogućnosti jeste i da je posredi manifestacija egocentrične i samoljubive pristrasnosti našeg mozga i njegove sklonosti da se boji svega i svačega. Ljudima je stalo do sopstvene dobrobiti i društvenog statusa i neko ko im izgleda inteligentniji nego što su sami može da bude sagledan kao pretnja. Fizički krupniji i snažniji ljudi sasvim izvesno mogu da nam deluju pomalo zastrašujuće, ali to je nešto dobro poznato. Fizički razvijenog čoveka lako je razumeti, takvi prosto češće idu u teretanu ili se duže bave nekim sportom koji su izabrali, pa zar ne?

Majls Kingston je izvanredno formulisao ovu teoriju: „Znanje je kad znate da je paradajz voće, a pamet je kad ga ne stavite u voćnu salatu.“ Da biste znali kako se paradajz klasifikuje potrebna vam je kristalizovana inteligencija, a fluidna inteligencija vam treba da biste to znanje pravilno primenili kada pravite voćnu salatu.