Kad mozak pravi gluposti

Prosečan čovek neće umeti, ako mu se vežu oči i zapuši nos, da po ukusu razlikuje jabuku od krompira.8 Očigledno, oči imaju mnogo veći uticaj na zapažanja koja mozak prima nego jezik, zato će izgled hrane u velikoj meri uticati na uživanje koje u njoj nalazimo, te otuda toliko truda koji se ulaže u serviranje po skupim restoranima

Zaustavite knjigu, silazim!
(Kako mozak uzrokuje morsku bolest)
Ljudi danas više nego ikad provode vreme sedeći. Fizički poslovi u velikoj meri su zamenjeni kancelarijskim. Automobili i druga prevozna sredstva omogućuju nam da putujemo sedeći. Internet nam omogućuje da gotovo ceo život provedemo sedeći, jer preko interneta možete da radite, obavljate novčane transakcije i kupujete.

Sve ovo ima i svoje loše strane. Opscene svote novca troše se na ergonomske kancelarijske stolice da se ljudi ne bi razboleli ili čak postali invalidi od prekomernog sedenja. Predugo sedenje u avionu može da ima i koban ishod usled tromboze unutrašnjih krvnih sudova. Može vam se učiniti čudno, ali premalo kretanja opasno je po zdravlje

Jeste li znali, na primer, da je pamćenje egotistično? Možda vi i mislite da je pamćenje tačan zapis onoga što vam se događalo ili onoga što ste naučili, ali nije, ono često izvrće i podešava informacije koje pohranjuje da biste vi izgledali bolje i lepše, kao kad ushićena mama priča kako je divan bio njen mali Timi na priredbi u vrtiću iako je Timi samo stajao i čačkao slinavi nosić.

Mozak se meša u gotovo svaku našu odluku o hrani. Čuli ste možda da uvek najpre zagrizu oči? Veliki deo našeg mozga, čak šezdeset pet posto, povezan je s vidom, a ne s ukusom

Ako vam je želudac pun, kako je uopšte fizički moguće da jedete još? U velikoj meri tako što vaš mozak donosi izvršnu odluku da ipak imate još mesta. Slatkoća je konkretna nagrada koju mozak i prepoznaje i želi (videti osmo poglavlje), zato potire saopštenje želuca koji javlja: „Nema više mesta.“ Nasuprot mučnini na moru i u automobilu, ovde kora velikog mozga odnosi prevagu nad reptilskim mozgom

Zadati rok je jedan od najčešćih načina da se nametne stres i poboljša ispunjavanje zadatka.

Recite nekome užasno napetom da se opusti pa da vidite šta će se desiti.

Opšteprihvaćeno mišljenje glasi da su dugotrajno upamćeni sadržaji tehnički uvek u mozgu osim u slučaju neke teže povrede koja bi ih fizički razorila (pod takvim okolnostima to što čovek ne može da se seti kada mu je nekom prijatelju rođendan ne čini se tako preterano važno), ali oni moraju da prođu kroz tri faze da bi bili korisni: moraju da se obrazuju, zatim da se efikasno pohrane (u hipokampusu i potom u kori velikog mozga) i konačno da se ponovo pozovu iz arhive. Ako ne možete da prizovete nešto što ste upamtili, isto je kao i da nije ni upamćeno – kao kad ne možete da pronađete rukavice:

Ponavljanje dok ne upamtimo nije jedini metod upamćivanja i sasvim je očigledno da ne pamtimo tako baš sve. Zbilja i ne moramo. Postoje snažni dokazi koji upućuju na to da se gotovo sve što proživimo u nekom obliku pohranjuje u dugotrajnom pamćenju.

Sve informacije

Ponavljanje dok ne upamtimo nije jedini metod upamćivanja i sasvim je očigledno da ne pamtimo tako baš sve. Zbilja i ne moramo. Postoje snažni dokazi koji upućuju na to da se gotovo sve što proživimo u nekom obliku pohranjuje u