kao da to ne plače ona sebe radi i zato nema razloga da to krije, već kao da plače zbog njegove izdaje i zato njemu pripada jad njenog izgleda, „u stvarnosti, međutim, sve se izmenilo otkad sam te čula kako razgovaraš s dečkom. Kako si počeo nevino da razgovaraš, pitao si ga kako je kod kuće, o tome i ovome; meni se činilo kao da to dolaziš k meni u krčmu, prijateljski, srdačno, i detinjski željno tražiš moj pogled. Bilo je isto kao i onda, i želela sam samo da je gostioničarka prisutna, da te sluša, i da onda opet pokuša da ostane pri svome mišljenju. A tada, najednom, ni sama ne znam kako se to desilo, primetila sam u kakvoj nameri govoriš s dečkom. Svojim blagonaklonim rečima stekao si njegovo poverenje, koje nije bilo lako osvojiti, da bi onda nesmetano stremio cilju koji mi je postajao sve jasniji.
Taj cilj bila je žena. Iz tvojih naizgled brižnih reči izbijali su sasvim otvoreno samo poslovni obziri. Ti si varao tu ženu pre nego što si je dobio. Čula sam iz tvojih reči ne samo svoju prošlost već i svoju budućnost. Bilo mi je kao da gostioničarka sedi pored mene i sve mi objašnjava, a ja iz sve snage pokušavam da je se otresem, ali jasno uviđam beznadežnost tog nastojanja, i pritom ja nisam više ta koja je varana – čak ni prevarena još nisam bila – već jedna tuđa žena. A