Mamac i cink

Pisanje je, rekao je, traganje za pravom merom odnosa stvarnog i nestvarnog, i kad god se taj fini balans ne ostvari, rekao je, pisanje se pretvara u zaludnu propagandu, bez obzira na to da li je reč o preobilju stvarnosti u socijalističkom realizmu ili o gomilanju nestvarnog u magičnom realizmu. Zbog toga je, uostalom, rekao je, tako teško pisati o istoriji, jer nas ona, rekao je, užasava svojom sveobuhvatnošću i mami svim onim mogućnostima koje su mogle da se odigraju.

onaj ko ne ume da ćuti ne može da se nada da će u rečima naći utehu.

dok smo poskakivali preko džombi i grickali zrna prašine, pomislio da se i moja zemlja raspadala zbog toga što je nekome, mada bi bilo bolje da tu reč upotrebim u množini, zasmetalo što svi govore istim jezikom. Bog je zbog toga srušio kulu u Vav

Ukratko, mislio je da sam otišao zato što više nisam mogao da podnosim pritisak laži, a ja sam, u stvari, otišao zato što više nisam mogao da podnosim pritisak istine. U p

tome je stvar: onaj ko živi sa istorijom ne živi sa životom, mrtvac je čak i kada je živ

Svako je kovač svoje sreće, govorila je.

Ne može se stalno biti neodlučan, rekao je, i lebdeti između istorije, hronike, lične sudbine i poetičkog naklapanja, i još pritom očekivati, rekao je, da će to nekoga zanimati u dovoljnoj meri, u tolikoj meri, zapravo, da bi bio voljan da sve to razmrsi.

Priča mora da ima početak i kraj, rekao je Donald, ali ako sam smatrao da između te dve tačke mogu da umetnem bilo šta, onda sam se grdno varao.

Uzaludna su bila moja odupiranja, moje negodovanje da nigde u prirodi ne postoji prava linija i da se stvari, u najboljem slučaju, odigravaju u spirali.

Rekao je to kao da je priča burek koji treba spustiti na beli list i onda je pročitati iz masnih mrlja.