sr
Books
Miomir Petrović

Bakarni bubnjevi

Jednostavno preseljenje glavnog junaka ovog romana — sa Topličinog venca na Donji Dorćol — uvlači ga u vrtlog zavere i dugo skrivanih tajni poznatih samo odabranima. Šta je to što povezuje gradove Volos u Grčkoj, Bandirmu u Turskoj, Kutajš u Gruziji, Ćivitavekiju u Italiji, Ganzu u Tunisu i Beograd? Da li su osnivači upravo ovih gradova bili u nekom tajnom dosluhu i sa kakvim ciljem?

Bakarni bubnjevi su roman o alternativnoj istoriji Beograda koji čitaocu pruža uvid u celokupnu paletu istorijsko/etničko/religijskog kaleidoskopa našeg glavnog grada. Pisac Miomir Petrović, nakon Lisičjeg ludila, Staklene prašine, Libanskog leta i Persijskog ogledala, romanom Bakarni bubnjevi otvara novu dimenziju koja govori o mogućim razlozima za osnivanje naše prestonice, upućujući nas ka novoj verziji prošlosti ali i budućnosti Beograda.

Kroz ovaj roman prolaze utvare i ljudi od krvi i mesa, beogradski intelektualci i plaćene ubice, državni službenici i antički junaci, podanici mnogih carstava kojima je pripadala naša prestonica — i kojima će tek pripadati. Da li nas već sutra očekuje ulični građanski rat, borba za svaku ulicu konvencionalnim ili energetskim oružjem, kakve veze sa tim okršajem imaju (ili će imati) tajne organizacije, da li je vanredno stanje stvar našeg fatuma mnogo više nego geopolitike? Na ta i mnoga druga pitanja pokušava da odgovori ovaj metafizički triler koji se čita u dahu.
339 бумажных страниц
Уже прочитали? Что скажете?
👍👎

Впечатления

  • Јулијана Марићделится впечатлением3 года назад
    🔮Hidden Depths

    Замршено

  • b0590413010делится впечатлением5 лет назад
    🚀Unputdownable

    Neobična..

  • Jelena Bilićделится впечатлением3 месяца назад
    👍Worth reading

Цитаты

  • vuk mijatovicцитирует6 месяцев назад
    Smatrao sam da je to stvar higijene, a ne ideologije.
  • b7255084024цитируетв прошлом году
    Ipak, moja žena je, videvši moje nezadovoljstvo, preporučila drugačiji put.

    – Možda je ćilibar lažni trag. Milan Milivojević je želeo da dođeš do pravog pasusa. Sam kažeš da se ćilibar pominje samo u tom pasusu. Šta se još pominje?

    Zgrabio sam svoj primerak Ognjene dece i u jednom dahu joj pročitao pasus. Uzeo sam papir i olovku i počeo da zapisujem toponime koji su se Neveni i meni činili kao mogući putokazi: Ali-paša, askeri, ribarski čamac, crkva Hristove krune od ružinog trnja, ruže, Georgije, Teodora, Raduna, rečni žal...

    – Crkva Hristove krune od ružinog trnja... – Nevena je odsutno ponovila petljajući nešto po kuhinji.

    – Jedino je sigurno da to nema nikakve veze sa rozenkrojcerima!
  • Јелена Спарићцитируетв прошлом году
    Na taj način bi ispalo da su pisci pretendenti na mesto i funkciju kosmotvorca, iako je za svakog pisca karakteristično da nikada ne bi napravio svet ni najmanje sličan ovome – pre svega, kada je neko zadovoljan životom i nesvestan tragične pozicije demijurga, tvorca, on se lepo zaposli u banci ili pošti, a ne zamajava se nesavršenošću sveta čiji je deo

На полках

fb2epub
Перетащите файлы сюда, не более 5 за один раз