Grad devojaka

„Vidi, malecka, znala sam kakav je Bili i svejedno sam ga pozvala. Ne kajem se. Bila je to pustolovina. U životu moraš naučiti da sve shvataš lakše, draga moja. Svet se stalno menja. Nauči da to dozvoliš. Neko nešto obeća, pa ne održi obećanje. Predstava dobije dobre kritike, pa propadne. Brak deluje čvrsto, a onda se oni razvedu. Neko vreme nema rata, a onda izbije nov rat. Ako se suviše uznemiravaš zbog svega toga, postaćeš glupa, nesrećna osoba – a šta je dobro u tome?

Pravićeš gluposti,

ali pravi ih s oduševljenjem

Ljudi će ti govoriti da ne trošiš mladost na mnogo provoda, ali nisu u pravu. Mladost je nezamenjivo blago i jedino čestito što možeš uraditi s tim nezamenjivim blagom jeste da ga trošiš. Zato radi ono što treba sa svojom mladošću, Vivijan – traći je.“

Mogu samo pretpostaviti da je bila ista kao i svi mi – složeno biće, sazdano od nečeg više nego što su utisci jednog čoveka.

Kad je nešto gotovo, pusti da se završi.

Vivijan, ti si tip žene koja ne može biti prijateljica s drugim ženama jer ćeš se uvek igrati igračkama koje nisu tvoje. Žena tvoje vrste često veruje da je značajna osoba zato što izaziva probleme i drugima sve kvari. Ali ona nije ni značajna ni zanimljiva.“

A ti, sestro, ne upravljaš mnome? Šta je pod tim mislio? Kad sam uopšte pokušala da upravljam Entonijem? (Osim stalnog podsticanja da se preseli u nov stan. I što sam želela da se oblači i govori drugačije. I ohrabrivala ga da prestane da koristi mnogo žargona. I tražila da se nešto konzervativnije češlja. I trudila se da ga ubedim da prestane sve vreme da žvaće žvakaću gumu. I raspravljala se s njim svaki put kad ga vidim kako flertuje s nekom igračicom. No osim toga? Pa ja sam tom momku pružala samo slobodu.)

Ne možeš kriviti čoveka zbog onoga što uradi dok pije“ bila je njena filozofija. („Svako od nas ima svoje slabosti“ bila je njena druga izreka – žene koja je uvek davala druge, treće i četvrte šanse slabima i posrnulima.)

Moje iskre mračnjaštva nisu ga plašile; imao je takav vlastiti mrak da se nije bojao ničije senke.

Svet nije prava linija. Dok odrastaš misliš da je sve sređeno na određen način. Misliš da postoje pravila. Misliš da postoji način kako sve treba da bude. Trudiš se da živiš ispravno. Ali svet ne mari za tvoja pravila ni za tvoja ubeđenja. Vivijan, svet nije prava linija. Nikad neće biti. Naša pravila ništa ne znače. Svet ti se samo ponekad dogodi, na to sam mislio. A ljudi samo treba da nastave da se kreću kroz njega, najbolje što znaju.“