Putevi svile

„U razgovoru s njim zaključio sam da nije reč o praznom, nego o neiskorišćenom mozgu.“

Dok su se suparnici sukobljavali, istorija je preoblikovana da naglasi događaje, teme i ideje koji se mogu iskoristiti u ideološkim

Istorija je izobličavana i zloupotrebljavana radi učvršćivanja stava da uspon Zapada nije samo prirodan i neizbežan, nego je i nastavak onoga što se zbivalo nekada.

Među onima koji nisu prezali od trgovina ljudima bili su i stanovnici neugledne lagune na samom severu Jadranskog mora. Bogatstvom koje su sakupili od trgovine ljudima i ljudske patnje preobraziće svoj grad u krunski dragulj srednjovekovnog Mediterana: Veneciju.

Širom Italije ljudi kad se sretnu govore jedni drugima „Schiavo“ prema venecijanskom dijalektu. „Ciao“, kako se pozdrav češće piše, ne znači „zdravo“; znači „vaš sam rob“.

Rusi su nemilosrdno porobljavali okolno stanovništvo i prebacivali ga na jug. Poznati po „krupnom stasu, snazi i hrabrosti, Varjazi nisu obrađivali polja i živeli su od pljačke“, kaže jedan arapski pisac.1 Najviše je stradalo stanovništvo, uglavnom slovensko.

Ti ljudi bili su poznati kao Rusi, to jest rhos, možda zbog upadljive crvene kose, ili verovatnije zbog svoje veštine s veslima. To su bili Varjazi, očevi Rusije.

Svet je podeljen na dva dela: na kraljevstvo Iran, u kom vladaju red i civilizacija, i na kraljevstvo Turan, koje je haotično, anarhično i opasno.

Šiiti su vatreno tvrdili da samo potomci Alija, Muhamedovog rođaka i zeta, treba da vladaju kao kalifi, dok su suniti tražili šire shvatanje.

Tri velika politička centra razvila su se do početka desetog veka: jednome je središte bilo u Kordobi u Španiji, drugi je bio u Egiptu i Gornjem Nilu, a treći u Mesopotamiji i na većem delu Arabijskog poluostrva, a borili su se međusobno po pitanjima teologije, kao i zbog uticaja i autoriteta.