Putevi svile

„U razgovoru s njim zaključio sam da nije reč o praznom, nego o neiskorišćenom mozgu.“

Dok su se suparnici sukobljavali, istorija je preoblikovana da naglasi događaje, teme i ideje koji se mogu iskoristiti u ideološkim

Istorija je izobličavana i zloupotrebljavana radi učvršćivanja stava da uspon Zapada nije samo prirodan i neizbežan, nego je i nastavak onoga što se zbivalo nekada.

Prilike stvorene slomom Persije takođe su se ukazale u pravom trenutku. No, dva važna razloga takođe objašnjavaju uspehe islama u prvoj polovini sedmog veka: podrška hrišćana, a još više podrška Jevreja.

Želeći da ozakoni materijalne dobitke u zamenu za odanost i poslušnost, Muhamed je proglasio da sve što je oduzeto od nevernika vernici mogu da zadrže.71 Ovo je znatno približilo ekonomske i religijske interese.72

Svi koji su rano prešli na islam dobijali su srazmerno veći deo plena u nekoj vrsti piramidalnog sistema.

Ćaba, stara središnja tačka politeističke, paganske religije u Arabiji, proglašena je najvažnijim mestom za molitvu i hodočašće u gradu. Objavljeno je da je Ćabu postavio Izmael, sin Avramov i navodni praotac dvanaest arapskih plemena. Posetiocima grada govorilo se da u povorci obiđu sveto mesto izgovarajući božje ime. Tako će ispuniti Izmaelovu zapovest ljudima da treba da dođu iz Arabije i dalekih zemalja, na kamilama ili pešice, i učine hodočašće do mesta u čijem je središtu crni kamen koji je anđeo doneo s neba.

Ova radikalna strastvena poruka naišla je na žestok otpor konzervativne elite Meke koja je besnela zbog Muhamedovih kritika na račun tradicionalnih politeističkih običaja i verovanja.59 Muhamed je 622. godine bio prisiljen da pobegne u Jatrib (kasnije preimenovan u Medinu) kao bi izbegao progone; ovo bekstvo, poznato kao hidžra, postalo je ključni trenutak islamske istorije i nulta godina muslimanskog kalendara.

polovinom sedmog veka, stvorena razlika između vernika (mu’minūn) i onih koji su im se pridružili i potčinili se njihovoj vlasti (muslimūn).

Bog šalje apostole, rekao je Muhamedu anđeo Džibril (to jest Gavrilo), da donosi dobre vesti ili upozorenja.44 Muhameda je Svemogući odabrao za glasnika.

Upravo u toj oblasti, dok je rat besneo na severu, trgovac po imenu Muhamed, pripadnik bratstva Banu Hašim plemena Kurejš, povukao se u pećinu nedaleko od grada Meke da bi razmišljao. Prema islamskoj tradiciji, godine 610. počeo je da dobija otkrivenja od Boga. Muhamed je čuo glas koji mu je naredio da recituje stihove „u ime tvog Boga“!41 Uspaničen i zbunjen, izašao je iz pećine, ali je video čoveka „kako stoji s nogama na obe strane horizonta“ i čuo glas koji mu je zagrmeo: „O, Muhamede, ti si božji prorok, a ja sam Džibril!“42 Tokom sledećih godina usledio je niz stihova koji su sredinom sedmog veka prvi put zabeleženi u jednu knjigu, poznatu kao Kuran.