Džejn Ejr

Pre nekoliko dana, mogu da ih izbrojim – pre četiri dana, bilo je to prošlog ponedeljka uveče, obuzelo me je neobično neraspoloženje, ono kada jad zamenjuje mahnitost, a bol tvrdoglavost. Od

. Ni za šta na svetu ne bih želeo da za svoj život dugujem nekome, ali vama – to je nešto drugo

Onda, laku noć, gospodine“, rekoh, polazeći.

Izgledao mi je iznenađen – što nije bilo logično – jer mi je upravo rekao da idem.

„Šta“, uzviknu on, „već me napuštate, i to na ovakav način!“

„Rekli ste da mogu da odem, gospodine.“

„Ali ne pre nego što se pozdravimo. Ne bez nekoliko reči priznanja i srdačnosti, ne tako brzo i hladno. Kako! Pa vi ste mi život spasli! Oteli me od svirepe i grozne smrti! I hoćete da se rastanemo kao obični stranci. Rukujmo se bar!“

Sva melodija zemlje skupljena je u glasu moje Džejn. Sve sunčane zrake osećam u njenom prisustvu.“

oboje znamo kako nam srca biju u odvojenim grudima.

je deset godina kako sam se udala. Znam šta znači živeti potpuno sa bićem koje najviše voliš. Smatram sebe najblaženijim stvorom – blaženijim nego što to reči uopšte mogu da izraze, jer sam ja život svoga muža, kao što je i on moj. Nijedna žena nije nikada bila bliža svome suprugu od mene, više kost njegovih kostiju i telo njegovog tela.

istini osećanje bez rasuđivanja je kao laka promaja; ali rasuđivanje koje nije ublaženo osećanjem jeste isuviše gorak i težak zalogaj da ga čovek proguta.

Svako može da robuje. Robovala sam ovde punih osam godina, a sada sve što želim to je da robujem na drugom mestu. Zar to ne mogu da postignem svojom voljom? Zar to nije izvodljivo? Da, da, to nije teško, samo ako bih umela da iščeprkam neko sredstvo u postizanju tog cilja.

Što niste stvoreni po kalupu drukčijem od većine, to nije vaša zasluga. To je delo prirode.

Njegovo promenljivo raspoloženje nije me vređalo, jer sam znala da za to nisam bila ni najmanje kriva.