Vreme smrti – knjiga I: Prerovo ide u rat

Љубав се не надокнађује. То осећање има своје и само једно време.

Отаџбина је вечна, Србија је вечна! А владе и краљеви, странке и политике пролазе као шљам, као пена на реци!

Нећу. Ко каже да смо ми Срби несрећни? Напротив, напротив. Енглези ратују за пијаце. Немци за колоније и Исток, Руси за Дарданеле и историју. Французи за Париз и колоније. Ми смо, Срби, једини на свету који ратујемо за слободу. Ми смо последњи аристократи на земљи. Је л’ тако, Богдане? Благо нама. Ух, што смо моћан, величанствен народ.

Какви смо ми то људи? Какав смо ми то народ?… Између Азије и Европе, на граници вера, царстава, гинули смо неразумно, више за друге него за себе… и не стекосмо ниједног верног пријатеља. Тај несрећни и проклети српски народ! У Европи смо данас једина држава која нема ниједног истинског пријатеља. Ниједног!

Срби су за све велике силе најгори народ. Непослушни смо и непокорни. И хоћемо да будемо слободни по сваку цену.

Док постоји Србија, Бугари, Аустријанци и Мађари биће јој крвници. И Арбанаси, ако с њима не средимо како треба.

Народ који је слободу поистоветио са својим постојањем изабрао је патњу

3. августа 1914. Немачка је објавила рат Француској.

4. августа 1914. Велика Британија је објавила рат Немачкој.

Тако је почео Први светски рат.

Паpа и Курија виdе у Србији pоdgризајуће зло, које је, мало-pомало, pроdрло у срж Монархије и које ће временом dа је разјеdини.

Па све се наше грађанске судбине, мој буразеру, у кафани зачињу и у њој окончавају. Ту се тргује, води политика, оснивају странке, смењују владе и династије. Ту се женимо и убијамо, веселимо док не поцркамо, пишемо патриотске и љубавне песме, пропадамо.