Ja sam skroz okej! Pomagajte

Nemoj sebe da spaljuješ da bi nekog ugrejala

Odevna matematika

Dakle, zaista bih volela da obučem tu bluzu, ali treba da je čuvam za ono za dva dana tako da mi preostaje ova košulja, što znači da moram skinuti ovu suknju (jer se ne slažu boje) i uzeti drugi brus da se ne bi otvarala i nosim one pantalone samo što su čizme koje idu uz te pantalone previsoke za šipčenje koje mi predstoji posle podne, pa će ipak biti druge crne pantalone, ali to znači da ću morati da promenim gaćice i zapravo se ova košulja ne slaže s njima tako da ću obući svoju Staru Vernu Haljinu s drugim brusom i obuti Adidasove patike a na poslu imam cipele s potpeticom samo što sam upravo shvatila da kaput koji ide uz Staru Vernu ne ide uz tašnu koju sam ostavila kod ulaznih vrata što znači... alarm za prebacivanje sadržaja. Eto ti obavljene današnje matematike.

Čak i u najbliskijim prijateljstvima potreban je prostor. Prostor da s vremena na vreme nešto zajebeš. Jer kad ljudima ostaviš prostor da rastu, tada od njih dobijaš ono najbolje. Tada svi pobeđuju.

Promene se dešavaju. Neizbežnost je čudna zverka.

To što nešto želimo ne znači da je verovatnije da ćemo ga i dobiti.

Dozvoli da ti nešto kažem jednom zasvagda: to što si uplašena, ne znači da nisi hrabra. Istinski si hrabra. Što se više plašiš, veći si junak.

Istinski si hrabra. Što se više plašiš, veći si junak.

Depresija koja me podstiče da se povučem u mračan, hladan ugao pred svakom odlukom – ma kako sitnom – koju treba doneti, pa na kraju sve vreme razmišljam o smrti zato što je ova bodljikava sumornost tako bolna, tako bolna, tako bolna.

Nemamo više tela kakva smo imale s dvadeset. Hvala bogu, nemamo ni mozgove kakve smo imale s dvadeset!

Čudno nam svane kad shvatimo da izuzetna lepota nije uvek i sreća.