Češka škola ne postoji

„Život niti ima smisla, niti je besmislen. On prosto jeste.“

Nije važna škola, bitni su ljudi i okolnosti u kojima se oni nalaze.

„Život niti ima smisla, niti je besmislen. On prosto jeste.“

Ujutru smo se spakovali i napunili auto torbetinama i najlon kesama (kao što je i red kod klošara koje u svetu nazivaju još i Jugoslovenima)

Kada sam primetio u gužvi ispod sebe zajapurenog i izgubljenog kapetana Milojkovića, doživeo sam osećaj od koga sam se stresao: moć. Imao sam je od tada pa do kraja, zapovedao sam hiljadama tih zbunjenih ljudi, oni su bacali ka meni poglede pune nesigurnosti i snishodljivosti, njihova je sudbina bila, do izvesne mere, u mojim rukama, bilo je potrebno biti dobar sa mnom, ne zameriti mi se jer… Odvratno. Potpuno razumem one koje to osećanje opija, ali čovek ipak mora biti nitkov da bi mu se predao

Vlastodršci i tirani su posle male krize ponovo došli sebi, a bivši idealisti i revolucionari su polako „legali na rudu“ i postajali malo-pomalo stožeri režima protiv kojih su se do juče borili. Oni grade današnji svet; ne, dakle, pobednici, nego poraženi, oni imaju moć u svojim rukama

Ma kako moja volja bila čvrsta a namera dobra, nisam uspeo da otkrijem ništa više od okamenjenog građanskog sveta koji krajnjim naporom odoleva eroziji. Sami rituali

To je bila slika i prilika srednjoevropskog duha: ne dozvoliti da ti bilo šta ugrozi život jer je sopstveno dupe ipak važnije od bilo koje duhovne kategorije

Još jedanput se pojavila prava priroda tog naroda – strpljivost u očekivanju da se dogodi sklop istorijskih okolnosti koji će im omogućili da budu svoji. Dotle, predstojale su godine, potpuno neodređen period, u kojima je valjalo čekati i nadati se. Prkos, ratobornost i ludačka hrabrost nisu bili svojstveni ovim ljudima.

Još jedanput se pojavila prava priroda tog naroda – strpljivost u očekivanju da se