Kada sam primetio u gužvi ispod sebe zajapurenog i izgubljenog kapetana Milojkovića, doživeo sam osećaj od koga sam se stresao: moć. Imao sam je od tada pa do kraja, zapovedao sam hiljadama tih zbunjenih ljudi, oni su bacali ka meni poglede pune nesigurnosti i snishodljivosti, njihova je sudbina bila, do izvesne mere, u mojim rukama, bilo je potrebno biti dobar sa mnom, ne zameriti mi se jer… Odvratno. Potpuno razumem one koje to osećanje opija, ali čovek ipak mora biti nitkov da bi mu se predao