O ženama i soli

Kakva je vrsta straha osnovana? Ima toliko vrsta

Da je bezbednost mesto, nimalo ne bi ličilo ni na jedan od ponuđenih izbora, i htela bih da zavrištim, ali gutam vrisak, htela bih da grebem noktima, ali se osmehujem, jer moram da izgledam kao da sam dobra. Jer moram da izgledam kao dostojna nečega, nečega, nekog rešenja.

Ja sam majka. Ja sam oblutak u daljini. Ili samo još jedna osoba s problemom u svetu isuviše punom problema da bi preterano mario za još jednu osobu

Verovatno niko nije srećan.

Majčinstvo: upitnik, neprestana kalkulacija šta bi bilo kad bi bilo. Šta kad bismo prosto odustale?

Naučiš takve stvari o ljudima, njihove navike, njihove ekscentričnosti, kad radiš za njih

Razgovor je, kada su svi posedali za večeru, tekao s naporom, petnaestoro ljudi koji očajnički čekaju na red da ubace neko mišljenje, a nikog nije briga šta bilo ko drugi misli o bilo čemu. Možda se svaki razgovor tako i vodi, i tek sada je, svesna svakog pokreta, svake reakcije, Karmen shvatala da je čudo kako ljudska bića išta saznaju jedna o drugima.

Zašto neko odlazi odnekud samo da bi se sećao tog mesta, unosio njegove ulice u svaki razgovor, posmatrao svaki tren očima nekog uobraženog gubitka, to je njoj bilo nepojmljivo. Majami je postojao kao jedno takvo šuplje spremište sećanja, grad senki, pun ljudi kojima treba prostor odakle će moći da preispituju svoju prošlost. Njoj ne. Ona je živela u sadašnjosti.

Mi smo više nego što mislimo.

Nervira me što nikad ne mogu stvarno da vidim sebe kao što to može neko drugi,