sr
Books
Gabrijela Garsija

O ženama i soli

  • radmila dimicцитирует3 года назад
    Kakva je vrsta straha osnovana? Ima toliko vrsta
  • lexydimцитирует2 года назад
    Da je bezbednost mesto, nimalo ne bi ličilo ni na jedan od ponuđenih izbora, i htela bih da zavrištim, ali gutam vrisak, htela bih da grebem noktima, ali se osmehujem, jer moram da izgledam kao da sam dobra. Jer moram da izgledam kao dostojna nečega, nečega, nekog rešenja.
  • lexydimцитирует2 года назад
    Ja sam majka. Ja sam oblutak u daljini. Ili samo još jedna osoba s problemom u svetu isuviše punom problema da bi preterano mario za još jednu osobu
  • lexydimцитирует2 года назад
    Verovatno niko nije srećan.
  • lexydimцитирует2 года назад
    Majčinstvo: upitnik, neprestana kalkulacija šta bi bilo kad bi bilo. Šta kad bismo prosto odustale?
  • lexydimцитирует2 года назад
    Naučiš takve stvari o ljudima, njihove navike, njihove ekscentričnosti, kad radiš za njih
  • lexydimцитирует2 года назад
    Razgovor je, kada su svi posedali za večeru, tekao s naporom, petnaestoro ljudi koji očajnički čekaju na red da ubace neko mišljenje, a nikog nije briga šta bilo ko drugi misli o bilo čemu. Možda se svaki razgovor tako i vodi, i tek sada je, svesna svakog pokreta, svake reakcije, Karmen shvatala da je čudo kako ljudska bića išta saznaju jedna o drugima.
  • lexydimцитирует2 года назад
    Zašto neko odlazi odnekud samo da bi se sećao tog mesta, unosio njegove ulice u svaki razgovor, posmatrao svaki tren očima nekog uobraženog gubitka, to je njoj bilo nepojmljivo. Majami je postojao kao jedno takvo šuplje spremište sećanja, grad senki, pun ljudi kojima treba prostor odakle će moći da preispituju svoju prošlost. Njoj ne. Ona je živela u sadašnjosti.
  • Aleksandra 😊цитирует2 года назад
    Mi smo više nego što mislimo.
  • Aleksandra 😊цитирует2 года назад
    Nervira me što nikad ne mogu stvarno da vidim sebe kao što to može neko drugi,
fb2epub
Перетащите файлы сюда, не более 5 за один раз