Marina

Mi zapravo ne verujemo mnogo u postignuća savremene nauke. Na kraju krajeva, kakva je to nauka koja je kadra da čoveka spusti na Mesec, a nije u stanju da spusti komad hleba na trpezu svakog ljudskog bića?

Ponekad se stvarne priče dešavaju samo u mašti, Oskare“, rekla je ona. „Sećamo se samo onoga što se nikada nije dogodilo.“

Uvek je govorio da ljudi puštaju da im život prolazi kao da će živeti večno i da su zbog toga izgubljeni.

Jedne noći, bio je četvrtak, Marina me je poljubila u usta i šapnula mi na uvo da me voli i da će me, šta god da se desi, zauvek voleti.

Umrla je sledećeg dana u zoru, tiho, onako kako je najavio Rohas. U zoru, s prvim svetlima, Marina mi je snažno stegla ruku, osmehnula se svom ocu i plamen njenih očiju ugasio se zauvek.

Barselona je bila toliko lepa da je turistima oduzimala dah, a oblake terala da stanu da je pogledaju.

Tvoja prijateljica ti sigurno mnogo znači.“

Klimnuo sam glavom i učinilo mi se da se ta žena smeši najtužnije na svetu.

.

Te noći Mihail mi je ispričao da on veruje da nam život, svakom od nas, daje retke trenutke čiste sreće. Ponekad su to samo dani ili nedelje. Ponekad godine. Sve zavisi od naše sudbine. Sećanje na te trenutke prati nas zauvek i pretvara se u zemlju pamćenja u koju pokušavamo da se vratimo tokom ostatka našeg života, ne uspevajući. Z

Onaj ko ne zna kuda ide nikuda i ne stiže“, rekla je hladno.

Oskare“, rekla je ona. „Sećamo se samo onoga što se nikada nije dogodilo.“

Ponekad se stvarne priče dešavaju samo u mašti,