Mis Sili, kaz’la ona, bolj’ da ćutiš. Bog bi te mogô čuti.
Pa nek me čuje, kaz’la sam. Da je ikad slušô jadne obojene žene svet bi bio drugačiji, ka’ ti kažem.
Ona pričala i pričala, tudila se da me odvuče od svetogrđa. Al’ svetogrđe baš ono što želim.
Ceo život me nije bilo briga šta ljudi misle o onom što radim, kaz’la sam. Al’ duboko u srcu me bilo briga za Boga. Šta će on misliti. I ja došla do zaključka da on ne misli. Sam’ sedi tamo gore u slavi i gluv, rekla bi’. Al’ nije lako probati bez Boga. Čak i ako znaš da nije tamo, bez njega teško.
Ja grešnica, kaz’la Šug. Jer sam se rodila. Ne poričem. Al’ kad jednom s’vatiš šta nas čeka, šta drugo mo’š da budeš?
Grešnice se bolje provode, kaz’la sam.
Znaš zašto?, pitala me ona.
Jer ne brineš celo vreme o Bogu, kaz’la sam.
Nee, nije to, rekla ona. Mi mlogo brinemo o Bogu. Al’ kad jednom osetimo da nas Bog voli, mi damo sve od sebe da mu udovoljimo onakve kakve smo