Via Acquarossa

Ne sećam se da postoje pesme o ženama koje napuštaju svoju zemlju – ništa što se ženama događa muški svet ne želi da zna.

Zar je svaki čovek iz našeg kraja zaista osuđen na zavičajni kutak? I zar ne sanjaju naši ljudi da će jednoga dana konačno videti Sever? Možda je moj život greška. Možda nije trebalo da odem. Jutarnji pogled na Eresund nije me smirio. Katedrala u Amalfiju, malo mesto Pozitano, čarobna jednostavnost Ravela, duboko planinska, izložena zvezdama – sve to vredi više od ljudskih osećanja. Danas mi taj složeni svet, planinski, mediteranski, prepun misterije, zbilja nedostaje.

Pošto je čovek tek puki detalj u harmoniji vaseljene, svaki njegov plan može da uspe jedino uz dozvolu prirode. U Akvarosi se govorilo da čovek nije čovek dok se ne napije vode ili ne oseti bol: njegovi planovi nisu stvarni dok se ne ostvare.

Zapamti: čitanje je radost obrazovanih i kazna nepismenih.“

Pošto je čovek tek puki detalj u harmoniji vaseljene, svaki njegov plan može da uspe jedino uz dozvolu prirode.

Južnjak je svestan da mu život pripada samo delimično jer o sebi ne odlučuje samo on: porodica, društvo i država ulaze u njegov život i remete ga, donose odluke zajedno s njim, neretko i mimo njega, što potvrđuje da on drugima mora poklanjati deo sopstvene slobode.

Južnjak je svestan da mu život pripada samo delimično jer o sebi ne odlučuje samo on: porodica, društvo i država ulaze u njegov život i remete ga, donose odluke zajedno s njim, neretko i mimo njega, što potvrđuje da on drugima mora poklanjati deo sopstvene slobode.

Lepo je biti poznanik na severu i prijatelj na jugu.

Svako je imao četiri života: prvi – javni; drugi – privatni; treći – tajni; četvrti, najvažniji – onaj o kojem ni on sâm ništa ne zna.

U toj ulici je naučio glavnu škotsku poslovicu: „Ako vodiš računa o peniju, peni će voditi računa o funti.“