Stogodišnjak koji je mislio da previše misli

Cilj je bio da okrenu Amerikance jedne protiv drugih. Podeljena zemlja je oslabljena zemlja.

S obzirom na to da vođe umeju da gledaju s visine na običan svet, češće nego da podižu pogled ka njemu, ima smisla malo ih čačnuti i našaliti se na njihov račun. Ali to znači da su i oni samo ljudi, svi do jednog, a kao takvi, zaslužuju umereno poštovanje.

Zar nije neki pesnik rekao da su ljudi za žaljenje?

Svako je voleo svakog, osim Alana koji nije voleo nikog i ništa. Osim svoje mačke. Nije bio ogorčen: samo je bio.

– Izmislio sam malo više nego što je trebalo.

– Jelda? Koliko? – reče Julijus.

– Sve

Lav razmišlja logično i uvek na isti način. Nema sposobnost da razlikuje živa bića od motornih vozila dokle god biće ima dovoljno razuma da ostane u pomenutom vozilu. Ako, na primer, lav naiđe na otvoren auto pun turista, on vidi celinu, a ne svaki potencijalni obrok. Zatim se zapita tri stvari: 1. Mogu li da pojedem ovo? (ne, preveliko je) 2. Može li ono mene da pojede? (ne, dug život me je naučio da terenska vozila i kamioni nikada ne napadaju) i 3. Mogu li da se parim s tim? (ne, nisam toliko nastran)

Neka snaga zauzvrat ispuni telo i dušu onog ko bezrezervno veruje. Usredsredi se na astmu i bronhitis. Na reumatizam i duševne patnje. Na depresiju i nezaposlenost. Na sidu. Na kancer i upalu pluća. Na nesreće i loš ljubavni život. Na nedostatak dece i na višak dece. Bože

Moje ime je Junas Junason i želim nešto da objasnim.

Nisam nameravao da napišem nastavak priče o stogodišnjaku koji je iskočio kroz prozor i nestao.