Braća Karamazovi II

Наравно, Бог је само хипотеза… али… признајем да је потребан… и када га не би било, требало би га измислити

Крив сам“, кажи, „опрости, извини“, одмах ће се сручити киша прекора! Никако ти неће опростити отворено и једноставно, већ ће те понизити као неку прњу, набројиће ти и оно што није било, све ће узети, ништа неће заборавити, додаће своје и тек ће ти тада опростити.

Кад су сви голи, онда није срамота, а кад је један го, па га сви гледају, срамота је!

А данас ћемо да поиграмо. Сутра у манастир, а данас ћемо да играмо.

„Зар један тренутак, једна минута њене љубави не вреде целог преосталог живота, макар и у мукама срамоте?“

боје лица човека који болује од хемороида,

Чим се човечанство уопште одрекне Бога, а ја верујем да ће тај период, паралела геолошким периодима, доћи, онда ће сами по себи, без људождерства, пасти и сви ранији погледи на свет и, што је најважније, сав ранији морал, и настаће све ново.

сам уз оног када се на крсту умрла Реч узносила на небо, носећи на својим прсима душу разбојника распетог са десне стране,

– Нимало! Ни стоти део не верујем!

– Али хиљадити део верујеш. А хомеопатске количине су, можда, најјаче. Признај да верујеш, макар десетохиљадити део…

И пате, наравно, али… зато ипак живе, живе стварно, а не фантастично; јер патња и јесте живот. Какво би у њему било задовољство без страдања, све би се претворило у бескрајну молитву: било би свето, али досадно.