Sestre Šanel

Nisam shvatala da dom nije mesto. Bila je to osoba.

Čudno je kad pomisliš da živiš s nečim sa čim si mislila da nikad ne bi mogla“

Razdvajanje je prirodan sled stvari. Sestre su odlazile s ljubavnicima, muževima, ali veza je i dalje postojala. Samo je bila drugačija.

Morali ste razmišljati o praktičnim stvarima, pa vam misli nisu mogle lutati.

Ne prihvataš da si ono što ti je rečeno da jesi. Sama odlučuješ.

Bilo je mnogo lakše sanjati kad znaš o čemu da sanjaš.

Negde duboko u onim prazninama u meni, gde ljubav treba da stanuje, nisam mogla da ugušim onaj tračak nade, ma koliko budalast bio

ljubav nema nikakve veze s brakom i klasom. Ljubav je značila poznavati i prihvatiti sve nečije strane.

Čudno je kad pomisliš da živiš s nečim sa čim si mislila da nikad ne bi mogla“

To je divno“, rekla sam. „Šta je to?“

„Bah“, prošaputao je. „Preludijum broj 1.“

Puštao je ploče redom. Šopenov Nokturno broj 2. Neki Mocartov koncert. Masne, odlomci iz opere Taida. Debisijevo Sanjarenje. Svaki komad je bio izuzetan. Melodija anđelâ.