O vukovima i senkama

Previše je straha u Srbiji. Ostavili smo hrabrost u ratovima, pa se sad plašimo i u miru.

Mora Srbinu da se podvikne, inače počne da razmišlja, a to mu se uvek obije o glavu

I ne čekaj da se slučajno sretnemo, dođi s namerom.

Bog treba nama, ali trebamo i mi njemu, zapamti to.

Ma pusti, sine, vera se gaji kao i sve ostalo. Nežna je to biljka, traži pažnju i ljubav. A lekovita je, leči dušu.

Postoje neke stvari koje su veće i od naše zakletve.

Mi ne postojimo za vas, a vi ćete da prestanete da postojite bez nas.

Možda ste sa nekima od nas sedeli na nečijoj slavi i pričali o politici ili hvalili domaćinovu dobru rakiju, možda ste sa nekim bili u vojsci. Možda je službeni put vašeg oca u stvari bio odlazak na obračun sa Tragačima? I... jeste li sigurni da su vaši mrtvi umrli baš onako kako vam je rečeno?

pomislio sam posmatrajući ljude koji su mi išli u susret, srećni zbog neznanja u kakvom svetu žive.

Mi smo oni što se kreću tu pored vas, možda vaši prijatelji, rođaci, možda nečiji sinovi ili sestre