Svetohum

„Savladaj strah“, šapnula je, „i savladaćeš svet.“

„... uskoro će sve doći na naplatu, eklipso. čeka nas to u gradu mostova i kosti. tačno osećam. kao što osećam ono prokleto sunce na horizontu. primiče nam se svakim novim udisajem..“
„... PA ONDA JE DOBRO ŠTO MI NE DIŠEMO...“
Gospodin Dobrica uzdahnu.
„... mrzim te...“
Eklipsa se nasmeja.
„... DOBRO...“
I utom je i nestala bez ikakvog šuma.

„... NEKAKO SI MI TUŽNA...?“
„Malo možda jesam.“
„... TREBA LI NEKOGA DA POVREDIMO...?“

Nema mekšeg jastuka od čiste savesti.“

Njoj ucveljenost, znate, nije dobro išla.
Više je volela da besni.

Ako ti ni lance uopšte ne vidiš, kakve koristi od ključa?

Senke su nastavile da se međusobno vezuju u čvorove, te je podigao tri prsta – Aaov znak protiv uroka.

Oca su mi pogubili kao izdajnika da bi zabavili rulju. Majka mi je stradala u zatvoru, mlađi brat zajedno s njom. A ljude odgovorne za to treba ubiti, mamicu im njihovu. Eto kako se osećam.

Najvećim čudovištima upravo tako i uspeva da sve bude po njihovom, shvatila je.

Tako što izgledaju kao svi ostali.

Užasna je s novcem. Odgojena u bogatstvu, pa nikada nije naučila pravu vrednost novca, niti je ikada bila svesna života koji te čeka kada bez njega ostaneš. Njoj je samo bitno kako će drugima izgledati.