Туговање је, према Фројду, нормалан процес из којег се особа враћа у стварност, док је меланколија управо одвраћање од стварности. И још горе – окривљавање себе, због чега се особа осјећа још мање вриједном. „Губитак објекта преображава се у губитак ега“ – пише Фројд