Ако међу нама, овдашњим Србљима, ишта ваља, онда је то факат да су нам пуна уста наших несрећних матера и њихових наука, сажетих у оно шта се ваља, а шта не треба чинити. То су, уз „ђедину књигу“, која чува обичаје, најчистији извори из којих се напајамо. Све друго је замућено и затровано.